прекрати́ть
to stop, to cease, to end, to discontinue
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | прекрати́ть |
|---|---|
| Future, я | прекращу́ |
| Future, ты | прекрати́шь |
| Future, он, она, оно | прекрати́т |
| Future, мы | прекрати́м |
| Future, вы | прекрати́те |
| Future, они | прекратя́т |
| Past masculine | прекрати́л |
| Past feminine | прекрати́ла |
| Past neuter | прекрати́ло |
| Past plural | прекрати́ли |
| Imperative singular | прекрати́ |
| Imperative plural | прекрати́те |
Imperfective: прекраща́ть