предупрежда́ть
to warn, to let know beforehand
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | предупрежда́ть |
|---|---|
| Present, я | предупрежда́ю |
| Present, ты | предупрежда́ешь |
| Present, он, она, оно | предупрежда́ет |
| Present, мы | предупрежда́ем |
| Present, вы | предупрежда́ете |
| Present, они | предупрежда́ют |
| Future, я | бу́ду предупрежда́ть |
| Future, ты | бу́дешь предупрежда́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет предупрежда́ть |
| Future, мы | бу́дем предупрежда́ть |
| Future, вы | бу́дете предупрежда́ть |
| Future, они | бу́дут предупрежда́ть |
| Past masculine | предупрежда́л |
| Past feminine | предупрежда́ла |
| Past neuter | предупрежда́ло |
| Past plural | предупрежда́ли |
| Imperative singular | предупрежда́й |
| Imperative plural | предупрежда́йте |
Perfective: предупреди́ть