предупреди́ть
to warn, to let know beforehand
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | предупреди́ть |
|---|---|
| Future, я | предупрежу́ |
| Future, ты | предупреди́шь |
| Future, он, она, оно | предупреди́т |
| Future, мы | предупреди́м |
| Future, вы | предупреди́те |
| Future, они | предупредя́т |
| Past masculine | предупреди́л |
| Past feminine | предупреди́ла |
| Past neuter | предупреди́ло |
| Past plural | предупреди́ли |
| Imperative singular | предупреди́ |
| Imperative plural | предупреди́те |
Imperfective: предупрежда́ть