предназна́читься
passive of предназна́чить (prednaznáčitʹ)
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | предназна́читься |
|---|---|
| Future, я | предназна́чусь |
| Future, ты | предназна́чишься |
| Future, он, она, оно | предназна́чится |
| Future, мы | предназна́чимся |
| Future, вы | предназна́читесь |
| Future, они | предназна́чатся |
| Past masculine | предназна́чился |
| Past feminine | предназна́чилась |
| Past neuter | предназна́чилось |
| Past plural | предназна́чились |
| Imperative singular | предназна́чься |
| Imperative plural | предназна́чьтесь |
Imperfective: предназнача́ться