поручи́ть
to charge, to commission, to entrust, to instruct
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | поручи́ть |
|---|---|
| Future, я | поручу́ |
| Future, ты | пору́чишь |
| Future, он, она, оно | пору́чит |
| Future, мы | пору́чим |
| Future, вы | пору́чите |
| Future, они | пору́чат |
| Past masculine | поручи́л |
| Past feminine | поручи́ла |
| Past neuter | поручи́ло |
| Past plural | поручи́ли |
| Imperative singular | поручи́ |
| Imperative plural | поручи́те |
Imperfective: поруча́ть