поруча́ть
to charge, to commission, to entrust, to instruct
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | поруча́ть |
|---|---|
| Present, я | поруча́ю |
| Present, ты | поруча́ешь |
| Present, он, она, оно | поруча́ет |
| Present, мы | поруча́ем |
| Present, вы | поруча́ете |
| Present, они | поруча́ют |
| Future, я | бу́ду поруча́ть |
| Future, ты | бу́дешь поруча́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет поруча́ть |
| Future, мы | бу́дем поруча́ть |
| Future, вы | бу́дете поруча́ть |
| Future, они | бу́дут поруча́ть |
| Past masculine | поруча́л |
| Past feminine | поруча́ла |
| Past neuter | поруча́ло |
| Past plural | поруча́ли |
| Imperative singular | поруча́й |
| Imperative plural | поруча́йте |
Perfective: поручи́ть