позвони́ть
to call (to contact by telephone)
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | позвони́ть |
|---|---|
| Future, я | позвоню́ |
| Future, ты | позвони́шь, позво́нишь |
| Future, он, она, оно | позвони́т, позво́нит |
| Future, мы | позвони́м, позво́ним |
| Future, вы | позвони́те, позво́ните |
| Future, они | позвоня́т, позво́нят |
| Past masculine | позвони́л |
| Past feminine | позвони́ла |
| Past neuter | позвони́ло |
| Past plural | позвони́ли |
| Imperative singular | позвони́ |
| Imperative plural | позвони́те |
Imperfective: звони́ть
Examples
- позвони́ть дру́гу — to call a friend