переста́ть
to stop, to cease, to quit
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | переста́ть |
|---|---|
| Future, я | переста́ну |
| Future, ты | переста́нешь |
| Future, он, она, оно | переста́нет |
| Future, мы | переста́нем |
| Future, вы | переста́нете |
| Future, они | переста́нут |
| Past masculine | переста́л |
| Past feminine | переста́ла |
| Past neuter | переста́ло |
| Past plural | переста́ли |
| Imperative singular | переста́нь |
| Imperative plural | переста́ньте |
Imperfective: перестава́ть
Examples
- Переста́нь боя́ться своего́ отца́! — Stop being afraid of your father!