перестава́ть
to stop, to cease, to quit
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | перестава́ть |
|---|---|
| Present, я | перестаю́ |
| Present, ты | перестаёшь |
| Present, он, она, оно | перестаёт |
| Present, мы | перестаём |
| Present, вы | перестаёте |
| Present, они | перестаю́т |
| Future, я | бу́ду перестава́ть |
| Future, ты | бу́дешь перестава́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет перестава́ть |
| Future, мы | бу́дем перестава́ть |
| Future, вы | бу́дете перестава́ть |
| Future, они | бу́дут перестава́ть |
| Past masculine | перестава́л |
| Past feminine | перестава́ла |
| Past neuter | перестава́ло |
| Past plural | перестава́ли |
| Imperative singular | перестава́й |
| Imperative plural | перестава́йте |
Perfective: переста́ть