отруба́ть
to chop off, to cut off
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | отруба́ть |
|---|---|
| Present, я | отруба́ю |
| Present, ты | отруба́ешь |
| Present, он, она, оно | отруба́ет |
| Present, мы | отруба́ем |
| Present, вы | отруба́ете |
| Present, они | отруба́ют |
| Future, я | бу́ду отруба́ть |
| Future, ты | бу́дешь отруба́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет отруба́ть |
| Future, мы | бу́дем отруба́ть |
| Future, вы | бу́дете отруба́ть |
| Future, они | бу́дут отруба́ть |
| Past masculine | отруба́л |
| Past feminine | отруба́ла |
| Past neuter | отруба́ло |
| Past plural | отруба́ли |
| Imperative singular | отруба́й |
| Imperative plural | отруба́йте |
Perfective: отруби́ть
Examples
- отруба́ть ве́тку у де́рева — to chop a branch off a tree