опра́вдываться
to justify/vindicate oneself, to justify one's actions
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | опра́вдываться |
|---|---|
| Present, я | опра́вдываюсь |
| Present, ты | опра́вдываешься |
| Present, он, она, оно | опра́вдывается |
| Present, мы | опра́вдываемся |
| Present, вы | опра́вдываетесь |
| Present, они | опра́вдываются |
| Future, я | бу́ду опра́вдываться |
| Future, ты | бу́дешь опра́вдываться |
| Future, он, она, оно | бу́дет опра́вдываться |
| Future, мы | бу́дем опра́вдываться |
| Future, вы | бу́дете опра́вдываться |
| Future, они | бу́дут опра́вдываться |
| Past masculine | опра́вдывался |
| Past feminine | опра́вдывалась |
| Past neuter | опра́вдывалось |
| Past plural | опра́вдывались |
| Imperative singular | опра́вдывайся |
| Imperative plural | опра́вдывайтесь |
Perfective: оправда́ться