обруча́ться
to be/to become/to get engaged/betrothed
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | обруча́ться |
|---|---|
| Present, я | обруча́юсь |
| Present, ты | обруча́ешься |
| Present, он, она, оно | обруча́ется |
| Present, мы | обруча́емся |
| Present, вы | обруча́етесь |
| Present, они | обруча́ются |
| Future, я | бу́ду обруча́ться |
| Future, ты | бу́дешь обруча́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет обруча́ться |
| Future, мы | бу́дем обруча́ться |
| Future, вы | бу́дете обруча́ться |
| Future, они | бу́дут обруча́ться |
| Past masculine | обруча́лся |
| Past feminine | обруча́лась |
| Past neuter | обруча́лось |
| Past plural | обруча́лись |
| Imperative singular | обруча́йся |
| Imperative plural | обруча́йтесь |
Perfective: обручи́ться