обнима́ть
to hug, to embrace
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | обнима́ть |
|---|---|
| Present, я | обнима́ю, объе́млю |
| Present, ты | обнима́ешь, объе́млешь |
| Present, он, она, оно | обнима́ет, объе́млет |
| Present, мы | обнима́ем, объе́млем |
| Present, вы | обнима́ете, объе́млете |
| Present, они | обнима́ют, объе́млют |
| Future, я | бу́ду обнима́ть |
| Future, ты | бу́дешь обнима́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет обнима́ть |
| Future, мы | бу́дем обнима́ть |
| Future, вы | бу́дете обнима́ть |
| Future, они | бу́дут обнима́ть |
| Past masculine | обнима́л |
| Past feminine | обнима́ла |
| Past neuter | обнима́ло |
| Past plural | обнима́ли |
| Imperative singular | обнима́й, объе́мли |
| Imperative plural | обнима́йте, объе́млите |