обеспе́чивать
to provide, to supply
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | обеспе́чивать |
|---|---|
| Present, я | обеспе́чиваю |
| Present, ты | обеспе́чиваешь |
| Present, он, она, оно | обеспе́чивает |
| Present, мы | обеспе́чиваем |
| Present, вы | обеспе́чиваете |
| Present, они | обеспе́чивают |
| Future, я | бу́ду обеспе́чивать |
| Future, ты | бу́дешь обеспе́чивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет обеспе́чивать |
| Future, мы | бу́дем обеспе́чивать |
| Future, вы | бу́дете обеспе́чивать |
| Future, они | бу́дут обеспе́чивать |
| Past masculine | обеспе́чивал |
| Past feminine | обеспе́чивала |
| Past neuter | обеспе́чивало |
| Past plural | обеспе́чивали |
| Imperative singular | обеспе́чивай |
| Imperative plural | обеспе́чивайте |
Perfective: обеспе́чить