насти́гнуть
to catch up (with), to come close (to), to approach
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | насти́гнуть |
|---|---|
| Future, я | насти́гну |
| Future, ты | насти́гнешь |
| Future, он, она, оно | насти́гнет |
| Future, мы | насти́гнем |
| Future, вы | насти́гнете |
| Future, они | насти́гнут |
| Past masculine | насти́г |
| Past feminine | насти́гла |
| Past neuter | насти́гло |
| Past plural | насти́гли |
| Imperative singular | насти́гни |
| Imperative plural | насти́гните |
Imperfective: настига́ть