настига́ть
to catch up (with), to come close (to), to approach
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | настига́ть |
|---|---|
| Present, я | настига́ю |
| Present, ты | настига́ешь |
| Present, он, она, оно | настига́ет |
| Present, мы | настига́ем |
| Present, вы | настига́ете |
| Present, они | настига́ют |
| Future, я | бу́ду настига́ть |
| Future, ты | бу́дешь настига́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет настига́ть |
| Future, мы | бу́дем настига́ть |
| Future, вы | бу́дете настига́ть |
| Future, они | бу́дут настига́ть |
| Past masculine | настига́л |
| Past feminine | настига́ла |
| Past neuter | настига́ло |
| Past plural | настига́ли |
| Imperative singular | настига́й |
| Imperative plural | настига́йте |
Perfective: насти́гнуть, насти́чь