наста́ть
to come, to begin (of time)
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | наста́ть |
|---|---|
| Future, я | наста́ну |
| Future, ты | наста́нешь |
| Future, он, она, оно | наста́нет |
| Future, мы | наста́нем |
| Future, вы | наста́нете |
| Future, они | наста́нут |
| Past masculine | наста́л |
| Past feminine | наста́ла |
| Past neuter | наста́ло |
| Past plural | наста́ли |
| Imperative singular | наста́нь |
| Imperative plural | наста́ньте |
Imperfective: настава́ть
Examples
- Наста́ла зима́. — The winter has come.