настава́ть
to come, to begin (of time)
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | настава́ть |
|---|---|
| Present, я | настаю́ |
| Present, ты | настаёшь |
| Present, он, она, оно | настаёт |
| Present, мы | настаём |
| Present, вы | настаёте |
| Present, они | настаю́т |
| Future, я | бу́ду настава́ть |
| Future, ты | бу́дешь настава́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет настава́ть |
| Future, мы | бу́дем настава́ть |
| Future, вы | бу́дете настава́ть |
| Future, они | бу́дут настава́ть |
| Past masculine | настава́л |
| Past feminine | настава́ла |
| Past neuter | настава́ло |
| Past plural | настава́ли |
| Imperative singular | настава́й |
| Imperative plural | настава́йте |
Perfective: наста́ть
Examples
- Настаёт зима́. — The winter is coming.