наруша́ть
to violate, to break
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | наруша́ть |
|---|---|
| Present, я | наруша́ю |
| Present, ты | наруша́ешь |
| Present, он, она, оно | наруша́ет |
| Present, мы | наруша́ем |
| Present, вы | наруша́ете |
| Present, они | наруша́ют |
| Future, я | бу́ду наруша́ть |
| Future, ты | бу́дешь наруша́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет наруша́ть |
| Future, мы | бу́дем наруша́ть |
| Future, вы | бу́дете наруша́ть |
| Future, они | бу́дут наруша́ть |
| Past masculine | наруша́л |
| Past feminine | наруша́ла |
| Past neuter | наруша́ло |
| Past plural | наруша́ли |
| Imperative singular | наруша́й |
| Imperative plural | наруша́йте |
Perfective: нару́шить
Examples
- наруша́ть зако́н — to break the law