напроси́ться
to thrust oneself upon, to offer oneself
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | напроси́ться |
|---|---|
| Future, я | напрошу́сь |
| Future, ты | напро́сишься |
| Future, он, она, оно | напро́сится |
| Future, мы | напро́симся |
| Future, вы | напро́ситесь |
| Future, они | напро́сятся |
| Past masculine | напроси́лся |
| Past feminine | напроси́лась |
| Past neuter | напроси́лось |
| Past plural | напроси́лись |
| Imperative singular | напроси́сь |
| Imperative plural | напроси́тесь |
Imperfective: напра́шиваться
Examples
- напроси́ться на обе́д — to invite oneself to dinner