напра́шиваться
to thrust oneself upon, to offer oneself
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | напра́шиваться |
|---|---|
| Present, я | напра́шиваюсь |
| Present, ты | напра́шиваешься |
| Present, он, она, оно | напра́шивается |
| Present, мы | напра́шиваемся |
| Present, вы | напра́шиваетесь |
| Present, они | напра́шиваются |
| Future, я | бу́ду напра́шиваться |
| Future, ты | бу́дешь напра́шиваться |
| Future, он, она, оно | бу́дет напра́шиваться |
| Future, мы | бу́дем напра́шиваться |
| Future, вы | бу́дете напра́шиваться |
| Future, они | бу́дут напра́шиваться |
| Past masculine | напра́шивался |
| Past feminine | напра́шивалась |
| Past neuter | напра́шивалось |
| Past plural | напра́шивались |
| Imperative singular | напра́шивайся |
| Imperative plural | напра́шивайтесь |
Perfective: напроси́ться
Examples
- напра́шиваться на обе́д — to invite oneself to dinner