напомина́ть
to remind (cause one to experience a memory; bring to a person's notice)
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | напомина́ть |
|---|---|
| Present, я | напомина́ю |
| Present, ты | напомина́ешь |
| Present, он, она, оно | напомина́ет |
| Present, мы | напомина́ем |
| Present, вы | напомина́ете |
| Present, они | напомина́ют |
| Future, я | бу́ду напомина́ть |
| Future, ты | бу́дешь напомина́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет напомина́ть |
| Future, мы | бу́дем напомина́ть |
| Future, вы | бу́дете напомина́ть |
| Future, они | бу́дут напомина́ть |
| Past masculine | напомина́л |
| Past feminine | напомина́ла |
| Past neuter | напомина́ло |
| Past plural | напомина́ли |
| Imperative singular | напомина́й |
| Imperative plural | напомина́йте |
Perfective: напо́мнить