намеча́ться
to be outlined, to take shape, to begin to show
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | намеча́ться |
|---|---|
| Present, я | намеча́юсь |
| Present, ты | намеча́ешься |
| Present, он, она, оно | намеча́ется |
| Present, мы | намеча́емся |
| Present, вы | намеча́етесь |
| Present, они | намеча́ются |
| Future, я | бу́ду намеча́ться |
| Future, ты | бу́дешь намеча́ться |
| Future, он, она, оно | бу́дет намеча́ться |
| Future, мы | бу́дем намеча́ться |
| Future, вы | бу́дете намеча́ться |
| Future, они | бу́дут намеча́ться |
| Past masculine | намеча́лся |
| Past feminine | намеча́лась |
| Past neuter | намеча́лось |
| Past plural | намеча́лись |
| Imperative singular | намеча́йся |
| Imperative plural | намеча́йтесь |
Perfective: наме́титься