нагруби́ть
to insult, to speak rudely to; to talk back to
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | нагруби́ть |
|---|---|
| Future, я | нагрублю́ |
| Future, ты | нагруби́шь |
| Future, он, она, оно | нагруби́т |
| Future, мы | нагруби́м |
| Future, вы | нагруби́те |
| Future, они | нагрубя́т |
| Past masculine | нагруби́л |
| Past feminine | нагруби́ла |
| Past neuter | нагруби́ло |
| Past plural | нагруби́ли |
| Imperative singular | нагруби́ |
| Imperative plural | нагруби́те |
Imperfective: груби́ть