ка́шлянуть
to cough
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | ка́шлянуть, кашляну́ть |
|---|---|
| Future, я | ка́шляну, кашляну́ |
| Future, ты | ка́шлянешь, кашлянёшь |
| Future, он, она, оно | ка́шлянет, кашлянёт |
| Future, мы | ка́шлянем, кашлянём |
| Future, вы | ка́шлянете, кашлянёте |
| Future, они | ка́шлянут, кашляну́т |
| Past masculine | ка́шлянул, кашляну́л |
| Past feminine | ка́шлянула, кашляну́ла |
| Past neuter | ка́шлянуло, кашляну́ло |
| Past plural | ка́шлянули, кашляну́ли |
| Imperative singular | ка́шляни, кашляни́ |
| Imperative plural | ка́шляньте, кашляни́те |
Imperfective: ка́шлять