зама́нивать
to entice, to lure, to allure, to decoy
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | зама́нивать |
|---|---|
| Present, я | зама́ниваю |
| Present, ты | зама́ниваешь |
| Present, он, она, оно | зама́нивает |
| Present, мы | зама́ниваем |
| Present, вы | зама́ниваете |
| Present, они | зама́нивают |
| Future, я | бу́ду зама́нивать |
| Future, ты | бу́дешь зама́нивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет зама́нивать |
| Future, мы | бу́дем зама́нивать |
| Future, вы | бу́дете зама́нивать |
| Future, они | бу́дут зама́нивать |
| Past masculine | зама́нивал |
| Past feminine | зама́нивала |
| Past neuter | зама́нивало |
| Past plural | зама́нивали |
| Imperative singular | зама́нивай |
| Imperative plural | зама́нивайте |
Perfective: замани́ть