зако́нчить
to finish, to end
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | зако́нчить |
|---|---|
| Future, я | зако́нчу |
| Future, ты | зако́нчишь |
| Future, он, она, оно | зако́нчит |
| Future, мы | зако́нчим |
| Future, вы | зако́нчите |
| Future, они | зако́нчат |
| Past masculine | зако́нчил |
| Past feminine | зако́нчила |
| Past neuter | зако́нчило |
| Past plural | зако́нчили |
| Imperative singular | зако́нчи |
| Imperative plural | зако́нчите |
Imperfective: зака́нчивать