заки́дывать
to throw, to cast, to hurl (somewhere)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | заки́дывать |
|---|---|
| Present, я | заки́дываю |
| Present, ты | заки́дываешь |
| Present, он, она, оно | заки́дывает |
| Present, мы | заки́дываем |
| Present, вы | заки́дываете |
| Present, они | заки́дывают |
| Future, я | бу́ду заки́дывать |
| Future, ты | бу́дешь заки́дывать |
| Future, он, она, оно | бу́дет заки́дывать |
| Future, мы | бу́дем заки́дывать |
| Future, вы | бу́дете заки́дывать |
| Future, они | бу́дут заки́дывать |
| Past masculine | заки́дывал |
| Past feminine | заки́дывала |
| Past neuter | заки́дывало |
| Past plural | заки́дывали |
| Imperative singular | заки́дывай |
| Imperative plural | заки́дывайте |
Perfective: заки́нуть
Examples
- заки́дывать у́дочку — to put out a feeler