заговори́ть
to begin to speak
Verb | perfective | intransitive
| Infinitive | заговори́ть |
|---|---|
| Future, я | заговорю́ |
| Future, ты | заговори́шь |
| Future, он, она, оно | заговори́т |
| Future, мы | заговори́м |
| Future, вы | заговори́те |
| Future, они | заговоря́т |
| Past masculine | заговори́л |
| Past feminine | заговори́ла |
| Past neuter | заговори́ло |
| Past plural | заговори́ли |
| Imperative singular | заговори́ |
| Imperative plural | заговори́те |
Imperfective: загова́ривать