допра́шивать
to interrogate
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | допра́шивать |
|---|---|
| Present, я | допра́шиваю |
| Present, ты | допра́шиваешь |
| Present, он, она, оно | допра́шивает |
| Present, мы | допра́шиваем |
| Present, вы | допра́шиваете |
| Present, они | допра́шивают |
| Future, я | бу́ду допра́шивать |
| Future, ты | бу́дешь допра́шивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет допра́шивать |
| Future, мы | бу́дем допра́шивать |
| Future, вы | бу́дете допра́шивать |
| Future, они | бу́дут допра́шивать |
| Past masculine | допра́шивал |
| Past feminine | допра́шивала |
| Past neuter | допра́шивало |
| Past plural | допра́шивали |
| Imperative singular | допра́шивай |
| Imperative plural | допра́шивайте |
Perfective: допроси́ть
Examples
- допра́шивать с пристра́стием — (dated) to torture; (jocular) to question in detail