вручи́ть
to hand over, to deliver, to present
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | вручи́ть |
|---|---|
| Future, я | вручу́ |
| Future, ты | вручи́шь, вру́чишь |
| Future, он, она, оно | вручи́т, вру́чит |
| Future, мы | вручи́м, вру́чим |
| Future, вы | вручи́те, вру́чите |
| Future, они | вруча́т, вру́чат |
| Past masculine | вручи́л |
| Past feminine | вручи́ла |
| Past neuter | вручи́ло |
| Past plural | вручи́ли |
| Imperative singular | вручи́ |
| Imperative plural | вручи́те |
Imperfective: вруча́ть
Examples
- вручи́ть свою́ судьбу́ — to entrust one's destiny