вообрази́ть
to imagine, to fancy
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | вообрази́ть |
|---|---|
| Future, я | воображу́ |
| Future, ты | вообрази́шь |
| Future, он, она, оно | вообрази́т |
| Future, мы | вообрази́м |
| Future, вы | вообрази́те |
| Future, они | вообразя́т |
| Past masculine | вообрази́л |
| Past feminine | вообрази́ла |
| Past neuter | вообрази́ло |
| Past plural | вообрази́ли |
| Imperative singular | вообрази́ |
| Imperative plural | вообрази́те |
Imperfective: вообража́ть
Examples
- вообрази́ть о себе́ — to think too much of oneself; to be conceited