вообража́ть
to imagine, to fancy
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | вообража́ть |
|---|---|
| Present, я | вообража́ю |
| Present, ты | вообража́ешь |
| Present, он, она, оно | вообража́ет |
| Present, мы | вообража́ем |
| Present, вы | вообража́ете |
| Present, они | вообража́ют |
| Future, я | бу́ду вообража́ть |
| Future, ты | бу́дешь вообража́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет вообража́ть |
| Future, мы | бу́дем вообража́ть |
| Future, вы | бу́дете вообража́ть |
| Future, они | бу́дут вообража́ть |
| Past masculine | вообража́л |
| Past feminine | вообража́ла |
| Past neuter | вообража́ло |
| Past plural | вообража́ли |
| Imperative singular | вообража́й |
| Imperative plural | вообража́йте |
Perfective: вообрази́ть
Examples
- вообража́ть о себе́ — to think too much of oneself; to be conceited