возгла́вить
to lead, to head, to be at head
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | возгла́вить |
|---|---|
| Future, я | возгла́влю |
| Future, ты | возгла́вишь |
| Future, он, она, оно | возгла́вит |
| Future, мы | возгла́вим |
| Future, вы | возгла́вите |
| Future, они | возгла́вят |
| Past masculine | возгла́вил |
| Past feminine | возгла́вила |
| Past neuter | возгла́вило |
| Past plural | возгла́вили |
| Imperative singular | возгла́вь |
| Imperative plural | возгла́вьте |
Imperfective: возглавля́ть