устарева́ть
to become obsolete, to become dated, to become out-of-date
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | устарева́ть |
|---|---|
| Present, я | устарева́ю |
| Present, ты | устарева́ешь |
| Present, он, она, оно | устарева́ет |
| Present, мы | устарева́ем |
| Present, вы | устарева́ете |
| Present, они | устарева́ют |
| Future, я | бу́ду устарева́ть |
| Future, ты | бу́дешь устарева́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет устарева́ть |
| Future, мы | бу́дем устарева́ть |
| Future, вы | бу́дете устарева́ть |
| Future, они | бу́дут устарева́ть |
| Past masculine | устарева́л |
| Past feminine | устарева́ла |
| Past neuter | устарева́ло |
| Past plural | устарева́ли |
| Imperative singular | устарева́й |
| Imperative plural | устарева́йте |
Perfective: устаре́ть