уста́ивать
to resist, to withstand, to stand up (against)
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | уста́ивать |
|---|---|
| Present, я | уста́иваю |
| Present, ты | уста́иваешь |
| Present, он, она, оно | уста́ивает |
| Present, мы | уста́иваем |
| Present, вы | уста́иваете |
| Present, они | уста́ивают |
| Future, я | бу́ду уста́ивать |
| Future, ты | бу́дешь уста́ивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет уста́ивать |
| Future, мы | бу́дем уста́ивать |
| Future, вы | бу́дете уста́ивать |
| Future, они | бу́дут уста́ивать |
| Past masculine | уста́ивал |
| Past feminine | уста́ивала |
| Past neuter | уста́ивало |
| Past plural | уста́ивали |
| Imperative singular | уста́ивай |
| Imperative plural | уста́ивайте |
Perfective: устоя́ть
Examples
- уста́ивать пе́ред искуше́нием — to resist the temptation