успока́иваться
to calm down, to quiet down
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | успока́иваться |
|---|---|
| Present, я | успока́иваюсь |
| Present, ты | успока́иваешься |
| Present, он, она, оно | успока́ивается |
| Present, мы | успока́иваемся |
| Present, вы | успока́иваетесь |
| Present, они | успока́иваются |
| Future, я | бу́ду успока́иваться |
| Future, ты | бу́дешь успока́иваться |
| Future, он, она, оно | бу́дет успока́иваться |
| Future, мы | бу́дем успока́иваться |
| Future, вы | бу́дете успока́иваться |
| Future, они | бу́дут успока́иваться |
| Past masculine | успока́ивался |
| Past feminine | успока́ивалась |
| Past neuter | успока́ивалось |
| Past plural | успока́ивались |
| Imperative singular | успока́ивайся |
| Imperative plural | успока́ивайтесь |
Perfective: успоко́иться