успока́ивать
to calm, to quiet, to soothe
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | успока́ивать |
|---|---|
| Present, я | успока́иваю |
| Present, ты | успока́иваешь |
| Present, он, она, оно | успока́ивает |
| Present, мы | успока́иваем |
| Present, вы | успока́иваете |
| Present, они | успока́ивают |
| Future, я | бу́ду успока́ивать |
| Future, ты | бу́дешь успока́ивать |
| Future, он, она, оно | бу́дет успока́ивать |
| Future, мы | бу́дем успока́ивать |
| Future, вы | бу́дете успока́ивать |
| Future, они | бу́дут успока́ивать |
| Past masculine | успока́ивал |
| Past feminine | успока́ивала |
| Past neuter | успока́ивало |
| Past plural | успока́ивали |
| Imperative singular | успока́ивай |
| Imperative plural | успока́ивайте |
Perfective: успоко́ить