у́жинать
to dine; to have dinner; to have supper
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | у́жинать |
|---|---|
| Present, я | у́жинаю |
| Present, ты | у́жинаешь |
| Present, он, она, оно | у́жинает |
| Present, мы | у́жинаем |
| Present, вы | у́жинаете |
| Present, они | у́жинают |
| Future, я | бу́ду у́жинать |
| Future, ты | бу́дешь у́жинать |
| Future, он, она, оно | бу́дет у́жинать |
| Future, мы | бу́дем у́жинать |
| Future, вы | бу́дете у́жинать |
| Future, они | бу́дут у́жинать |
| Past masculine | у́жинал |
| Past feminine | у́жинала |
| Past neuter | у́жинало |
| Past plural | у́жинали |
| Imperative singular | у́жинай |
| Imperative plural | у́жинайте |
Perfective: поу́жинать