тоскова́ть
to be sad/melancholic
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | тоскова́ть |
|---|---|
| Present, я | тоску́ю |
| Present, ты | тоску́ешь |
| Present, он, она, оно | тоску́ет |
| Present, мы | тоску́ем |
| Present, вы | тоску́ете |
| Present, они | тоску́ют |
| Future, я | бу́ду тоскова́ть |
| Future, ты | бу́дешь тоскова́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет тоскова́ть |
| Future, мы | бу́дем тоскова́ть |
| Future, вы | бу́дете тоскова́ть |
| Future, они | бу́дут тоскова́ть |
| Past masculine | тоскова́л |
| Past feminine | тоскова́ла |
| Past neuter | тоскова́ло |
| Past plural | тоскова́ли |
| Imperative singular | тоску́й |
| Imperative plural | тоску́йте |
Examples
- Он там тоску́ет. — He is/feels miserable there.
- тоскова́ть по ро́дине — to be homesick