тверди́ть
to keep repeating, to harp on; to talk on and on (о (o) about)
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | тверди́ть |
|---|---|
| Present, я | твержу́ |
| Present, ты | тверди́шь |
| Present, он, она, оно | тверди́т |
| Present, мы | тверди́м |
| Present, вы | тверди́те |
| Present, они | твердя́т |
| Future, я | бу́ду тверди́ть |
| Future, ты | бу́дешь тверди́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет тверди́ть |
| Future, мы | бу́дем тверди́ть |
| Future, вы | бу́дете тверди́ть |
| Future, они | бу́дут тверди́ть |
| Past masculine | тверди́л |
| Past feminine | тверди́ла |
| Past neuter | тверди́ло |
| Past plural | тверди́ли |
| Imperative singular | тверди́ |
| Imperative plural | тверди́те |
Perfective: затверди́ть, вы́твердить