стуча́ть
to knock
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | стуча́ть |
|---|---|
| Present, я | стучу́ |
| Present, ты | стучи́шь |
| Present, он, она, оно | стучи́т |
| Present, мы | стучи́м |
| Present, вы | стучи́те |
| Present, они | стуча́т |
| Future, я | бу́ду стуча́ть |
| Future, ты | бу́дешь стуча́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет стуча́ть |
| Future, мы | бу́дем стуча́ть |
| Future, вы | бу́дете стуча́ть |
| Future, они | бу́дут стуча́ть |
| Past masculine | стуча́л |
| Past feminine | стуча́ла |
| Past neuter | стуча́ло |
| Past plural | стуча́ли |
| Imperative singular | стучи́ |
| Imperative plural | стучи́те |
Perfective: постуча́ть, сту́кнуть
Examples
- стуча́ть в дверь — knock at the door