столкну́ть
to push (off or away)
Verb | perfective | transitive
| Infinitive | столкну́ть |
|---|---|
| Future, я | столкну́ |
| Future, ты | столкнёшь |
| Future, он, она, оно | столкнёт |
| Future, мы | столкнём |
| Future, вы | столкнёте |
| Future, они | столкну́т |
| Past masculine | столкну́л |
| Past feminine | столкну́ла |
| Past neuter | столкну́ло |
| Past plural | столкну́ли |
| Imperative singular | столкни́ |
| Imperative plural | столкни́те |
Imperfective: ста́лкивать
Examples
- обстоя́тельства столкну́ли их — circumstances brought them together