стартова́ть
to take off, to launch
Verb | imperfective and perfective | transitive
| Infinitive | стартова́ть |
|---|---|
| Present, я | старту́ю |
| Present, ты | старту́ешь |
| Present, он, она, оно | старту́ет |
| Present, мы | старту́ем |
| Present, вы | старту́ете |
| Present, они | старту́ют |
| Future, я | бу́ду стартова́ть, старту́ю |
| Future, ты | бу́дешь стартова́ть, старту́ешь |
| Future, он, она, оно | бу́дет стартова́ть, старту́ет |
| Future, мы | бу́дем стартова́ть, старту́ем |
| Future, вы | бу́дете стартова́ть, старту́ете |
| Future, они | бу́дут стартова́ть, старту́ют |
| Past masculine | стартова́л |
| Past feminine | стартова́ла |
| Past neuter | стартова́ло |
| Past plural | стартова́ли |
| Imperative singular | старту́й |
| Imperative plural | старту́йте |