сруба́ть
to fell, to cut down
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | сруба́ть |
|---|---|
| Present, я | сруба́ю |
| Present, ты | сруба́ешь |
| Present, он, она, оно | сруба́ет |
| Present, мы | сруба́ем |
| Present, вы | сруба́ете |
| Present, они | сруба́ют |
| Future, я | бу́ду сруба́ть |
| Future, ты | бу́дешь сруба́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет сруба́ть |
| Future, мы | бу́дем сруба́ть |
| Future, вы | бу́дете сруба́ть |
| Future, они | бу́дут сруба́ть |
| Past masculine | сруба́л |
| Past feminine | сруба́ла |
| Past neuter | сруба́ло |
| Past plural | сруба́ли |
| Imperative singular | сруба́й |
| Imperative plural | сруба́йте |
Perfective: сруби́ть