спря́таться
to hide, to conceal oneself (intransitive)
Verb | perfective | reflexive
| Infinitive | спря́таться |
|---|---|
| Future, я | спря́чусь |
| Future, ты | спря́чешься |
| Future, он, она, оно | спря́чется |
| Future, мы | спря́чемся |
| Future, вы | спря́четесь |
| Future, они | спря́чутся |
| Past masculine | спря́тался |
| Past feminine | спря́талась |
| Past neuter | спря́талось |
| Past plural | спря́тались |
| Imperative singular | спря́чься |
| Imperative plural | спря́чьтесь |
Imperfective: пря́таться