сотру́дничать
to cooperate, to collaborate
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | сотру́дничать |
|---|---|
| Present, я | сотру́дничаю |
| Present, ты | сотру́дничаешь |
| Present, он, она, оно | сотру́дничает |
| Present, мы | сотру́дничаем |
| Present, вы | сотру́дничаете |
| Present, они | сотру́дничают |
| Future, я | бу́ду сотру́дничать |
| Future, ты | бу́дешь сотру́дничать |
| Future, он, она, оно | бу́дет сотру́дничать |
| Future, мы | бу́дем сотру́дничать |
| Future, вы | бу́дете сотру́дничать |
| Future, они | бу́дут сотру́дничать |
| Past masculine | сотру́дничал |
| Past feminine | сотру́дничала |
| Past neuter | сотру́дничало |
| Past plural | сотру́дничали |
| Imperative singular | сотру́дничай |
| Imperative plural | сотру́дничайте |