сожале́ть
to pity, to be sorry (for someone)
Verb | imperfective | intransitive
| Infinitive | сожале́ть |
|---|---|
| Present, я | сожале́ю |
| Present, ты | сожале́ешь |
| Present, он, она, оно | сожале́ет |
| Present, мы | сожале́ем |
| Present, вы | сожале́ете |
| Present, они | сожале́ют |
| Future, я | бу́ду сожале́ть |
| Future, ты | бу́дешь сожале́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет сожале́ть |
| Future, мы | бу́дем сожале́ть |
| Future, вы | бу́дете сожале́ть |
| Future, они | бу́дут сожале́ть |
| Past masculine | сожале́л |
| Past feminine | сожале́ла |
| Past neuter | сожале́ло |
| Past plural | сожале́ли |
| Imperative singular | сожале́й |
| Imperative plural | сожале́йте |