слу́шаться
to obey, to take (someone's) advice, to listen to
Verb | imperfective | reflexive
| Infinitive | слу́шаться |
|---|---|
| Present, я | слу́шаюсь |
| Present, ты | слу́шаешься |
| Present, он, она, оно | слу́шается |
| Present, мы | слу́шаемся |
| Present, вы | слу́шаетесь |
| Present, они | слу́шаются |
| Future, я | бу́ду слу́шаться |
| Future, ты | бу́дешь слу́шаться |
| Future, он, она, оно | бу́дет слу́шаться |
| Future, мы | бу́дем слу́шаться |
| Future, вы | бу́дете слу́шаться |
| Future, они | бу́дут слу́шаться |
| Past masculine | слу́шался |
| Past feminine | слу́шалась |
| Past neuter | слу́шалось |
| Past plural | слу́шались |
| Imperative singular | слу́шайся |
| Imperative plural | слу́шайтесь |
Perfective: послу́шаться
Examples
- слу́шаться роди́телей — to obey one's parents