сбива́ть
to knock down, to shake down, to cause to fall
Verb | imperfective | transitive
| Infinitive | сбива́ть |
|---|---|
| Present, я | сбива́ю |
| Present, ты | сбива́ешь |
| Present, он, она, оно | сбива́ет |
| Present, мы | сбива́ем |
| Present, вы | сбива́ете |
| Present, они | сбива́ют |
| Future, я | бу́ду сбива́ть |
| Future, ты | бу́дешь сбива́ть |
| Future, он, она, оно | бу́дет сбива́ть |
| Future, мы | бу́дем сбива́ть |
| Future, вы | бу́дете сбива́ть |
| Future, они | бу́дут сбива́ть |
| Past masculine | сбива́л |
| Past feminine | сбива́ла |
| Past neuter | сбива́ло |
| Past plural | сбива́ли |
| Imperative singular | сбива́й |
| Imperative plural | сбива́йте |
Perfective: сбить